2013. je tu...
· Apr 5, 2013, 5:05 PM
#35511
Radio sam godinu dana razne web aplikacije i jedan iOS app u jednoj firmi, plaća je bila ok, ništa posebno, ali za današnje pojmove pristojno za život, pogotovo za "početnika". Nije bija neki presing na poslu, naučija sam puno, ali većinu dana bi buljija sa strane, nezadovoljan i nemotiviran šta radim nešto šta ne volim i projekt u koji ne virujem svim srcem. Na neki način "robujem" na tom poslu i dolazija bi doma prilično iscrpljen iako nebi napravija ni 3 ure pravoga posla... šefovi i kolege su bili odlični i nekako su se u tome našli više od mene, činilo mi se...
S druge strane, ostala mi je još godina za završit diplomski studij za profesora informatike, faks koji sam upisa prije 3 god jer nisam tada moga nać posao pa eto da ne stojim bezveze, a kao dobro će mi doć mag. diploma jednog dana... "jedini" problem je šta ne želim bit profesor, niti se želim time bavit, a svi predmeti su takve, pedagoške, prirode i prava su mi muka za učit napamet. I tako sam u nekom polu-zombi stanju bio neko duže vrime dok nisam shvatio šta moram napravit. Ukratko, shvatija sam da sam zajeba stvar, jedina stvar koju sam istinski volija radit je programiranje igara. Od toga sam se maka da završim srednju školu i faks (3. god), to je bilo u redu, ali ono šta nije bilo u redu je da dopustim drugima da mi utuve u glavu da od igara nema kruva i da se time ne trebam bavit. Mislim, možda i nema kruva, ne znam, iako ima ljudi koji žive od toga, ali sam na teži način dozna da je programiranje "dosadnih" app-ova do kojih mi nije stalo, za mene zatvorska kazna, mogu možda to radit, ali to nije ono šta sam sanja kad sam učija radit prve "hello world" programe. Moja jedina prava ljubav je game dev i odlučija sam se tome posvetit ovaj put zapravo i potpuno se tome predat. Odusta sam od faksa koji ne vodi ničemu, dao otkaz na poslu i bacam se fulltime na izradu igara iz svoje sobe. Jer kad to radim, imam onaj osjećaj kad idem spavat, da se jedva čekam probudit da bi opet radio na tome. Znam da će bit teško, da neću imat para ni "sigurnosti" (a ko je danas ima?). Možda ću se svjetski zajebat al briga me, idem s ovim i šta bude, to je moj san i nije mi kasno za to. Ne želim se jedan dan probudit i svatit da ga nisam proba ostvarit. Ako ne uspijem u tome, onda me nije briga šta ću radit, odnosno mogu radit bilo što, jer kad radim što ne volim, nema mi razlike između prodavanja salame u Konzumu i programiranja aplikacija za knjigovodstvo.
S druge strane, ostala mi je još godina za završit diplomski studij za profesora informatike, faks koji sam upisa prije 3 god jer nisam tada moga nać posao pa eto da ne stojim bezveze, a kao dobro će mi doć mag. diploma jednog dana... "jedini" problem je šta ne želim bit profesor, niti se želim time bavit, a svi predmeti su takve, pedagoške, prirode i prava su mi muka za učit napamet. I tako sam u nekom polu-zombi stanju bio neko duže vrime dok nisam shvatio šta moram napravit. Ukratko, shvatija sam da sam zajeba stvar, jedina stvar koju sam istinski volija radit je programiranje igara. Od toga sam se maka da završim srednju školu i faks (3. god), to je bilo u redu, ali ono šta nije bilo u redu je da dopustim drugima da mi utuve u glavu da od igara nema kruva i da se time ne trebam bavit. Mislim, možda i nema kruva, ne znam, iako ima ljudi koji žive od toga, ali sam na teži način dozna da je programiranje "dosadnih" app-ova do kojih mi nije stalo, za mene zatvorska kazna, mogu možda to radit, ali to nije ono šta sam sanja kad sam učija radit prve "hello world" programe. Moja jedina prava ljubav je game dev i odlučija sam se tome posvetit ovaj put zapravo i potpuno se tome predat. Odusta sam od faksa koji ne vodi ničemu, dao otkaz na poslu i bacam se fulltime na izradu igara iz svoje sobe. Jer kad to radim, imam onaj osjećaj kad idem spavat, da se jedva čekam probudit da bi opet radio na tome. Znam da će bit teško, da neću imat para ni "sigurnosti" (a ko je danas ima?). Možda ću se svjetski zajebat al briga me, idem s ovim i šta bude, to je moj san i nije mi kasno za to. Ne želim se jedan dan probudit i svatit da ga nisam proba ostvarit. Ako ne uspijem u tome, onda me nije briga šta ću radit, odnosno mogu radit bilo što, jer kad radim što ne volim, nema mi razlike između prodavanja salame u Konzumu i programiranja aplikacija za knjigovodstvo.
